Pa...............

Ove pesme ima i na mnogim drugim mestima ali ovo je ta na koju sam najponosnija.

Veruj mi,zaista boli
kad i pored svega
dusa ne prestaje da voli.
Veruj mi,nije lako
zaboraviti sve samo tako.

Molim te, ne rusi
vec slabasan zid osecaja
Molim te,ne cepaj lisce
ruzi koja i ovako vene.

Nece se iz peska
same obrisati reci
Kako god izgledalo,
decje srce se tesko leci.

Nece suze dve
obrisati praznine sve.
I nece jedna rec
Unistiti tisinu koja traje vec
dugo........

Ne,necu recima opisati.
Ne,ni slova nisu dobra.
Ponasas se kao da sam niko
Iako sam ti u stvari sve.

Molim te,samo nek prodje.
Zelim taj zagrljaj opet.
Tesko je vratiti staro.
Potrudimo se,nije nam puno ostalo.

"Potrudimo se,nije nam puno ostalo."
owo je sawrsheno...
swaka chast...

I meni se mnogo svidja.Pogadja pravo u srce...
Cestitam,Jokac!!!

Quote :

Kako god izgledalo,
decje srce se tesko leci.

Cestitam.Pesma stvarno ima dubinu.

Hvala.

Te sitnice ruse grade
Jer govore stare misli,
Prijateljstvu nema nade
Bez pljuska smo cak pokisli.

Ne zelim porusiti prazni zid
Koj tako dugo gradila sam
Nece slepac izgubiti vid
Vise ruku necu da dam.

KRAJ :D

Mozda svima dodje dan
Moto nam u zaboravu ostane plav
I svet se vrti kao san
U krug jer propusten je sav

Zar se krivica moze da privoli
Zbog nepostojeceg zlocina
Ima li neceg sto vise boli
Od neznanja kud prosutog vina

Carpe diem, memento mori
Molim te ne misli na kraj
Zar je bitan, samo se bori
Ako ne uspes nicem se ne nadaj


Bilo bi mnogo svetlije
Kad maske bi takle beskraj
Ne bi imalo sta da se krije
Tajni pogledi izgubili bi sjaj

Ne zelim da ogledalo dobije rupe
Praznine zaboravljene u letu
Ali iznova stvaraju se tupe
Sve pocinje u jednom cvetu

Carpe diem, memento mori
Ne zelimo da snivas kao ja
Nebitan je nacin, samo nek izgori
Kad pozelis ne cekaj da osvaja

Nocas me je tražio sećanjem,
Samo jednim,večitim i krhim.
Jurio je željom,strahom,znanjem
Zavoleti hteo je vikanjem.

Sanjala sam često reči ove,
Čeznula u strahu vrelog leda.
Mislila da to su stvari nove
Kada shvatih ostade mi beda.

Previče je glasa u rukama,
Zaista je ptica zatvorenih,
Bledi su u svojim mukama
Ljudi ima mnogo pokorenih.

I dok vetar sporo briše maštu,
Kišobranom pojačavam kišu.
Bez ičega dotak'o si baštu.
Ne pretvaraj tišinu u tišu

Ovo su neke moje pesme. Neke ni sama ne razumem. :)
Kazite kakve su, ne smeta mi ni pljuvanje po njima.

Možda i jeste ovo rešenje
Ipak ne želim da mislim,
nije trebalo ovako da se završi
Pre obicnog početka

Koliko god priznavala
ipak parčić ne zna
snažan kao sve
On ne želi da sazna.

Taj deo mi daje snagu
Svejedno,ipak je mali
Izdržavam juče sutra
iako ništa više ne fali

Tražim te dodirom,
vidim u ogledalu.
Privlačim vazduh osmehom
želeci te u bledilu

Čak pišem patetiku,
sanjam na cvetiće
zaplačem na misao
“sta bude biće”

Kako da zaboravim
gluposti bez starta
Neću da izgubim
prazne uspomene

Zaboravljene oziljke vracas u rane
Razmisli malo pre svake reci
Krvarenje nikako da stane
Posledica ne moze da se spreci.

Kako mozes da sudis
kad ni timove ne znas
Nemoj da se trudis
Kao te zanima pobedjuje li naš

Nikad te nisam videla u ovom svetlu
Hajde,izadji na cistinu
Samo me pogledaj u oci,
Sve bih dala da saznam istinu...

Imam jos puno pesama ali o tom potom.

mnogo te ogranichawa rima. potrudi se da predjesh preko toga, bar probaj,pa widi shta ispadne...

da, slazem se i ja...

ali je fantasticno..

rekla si da mozemo da pljujemo?!PU PU PU PU
salim se narawno..super su a prwa mi se najwise swidja

Ne zanima me cetrnaest tela
Bezivotnih i vecno mladih
Iako ih je krasila zastava bela
Podigla se laz da ih za boj ima radih.

Bas me briga i za debele Amere
Koji osvajaju Aziju polako
Unistavajuci sve kulture
Donose svetu zrtava jako.

Ma odakle vam takve bizarne ideje
Da se borimo protiv nemastine
Kad na TV-u vidis da se predsednik smeje
Ne pokazuju deo u kom gradjanin gine.

Rasisticke price su budalastine
Ne prica niko de su zivotinje
Hajdemo na sajam tastine
Kazu dok obojenog kinje.

Sanjala sam da su svi ridjokosi
Izolovani i smesteni u karantin
Primitivizam sire iuvek su bosi.
Njegova boja znaci da nije fin.

Stvarno si nadarena,ozbiljno....Jesi razmisljala da odes u pisce?

Joco, mislim da to sto ti lepo pises(mislim, pesme, rukopis ti je katastrofa) proizilazi iz toga sto puno citas

Obicno mi ljudi kazu kako nije nesto...

nisu swi ameri debeli

Deluje mi da ovaj put ne vodi do pakla.
Prevario me bradonja na raskrsnici.
Koracam krhom stazom od stakla
dok kraj mene uzdizu se oblaci.


Nisam zelela ovde moj kraj,
pakao ocekivala sam tako jako
da nisam mislila na raj.
Zbunjena sam jer ni ovde nije lako.

Predivno bez komentara samo pohvale

Bravo za debele amere

Hvala

Iz mog dnevnika:

Quote :

Znam, bio sam fin decko. Imao sam perspektivu. To si htela da kazes?
Gledam onaj film kad je Leonardo Di Kaprio mlada nada kosarke I postaje narkos. Ovo je tada rekao majci.
Znam, bio sam fin decko. Imao sam perspektivu. To si htela da kazes?
To se moze destiti svakome od nas. Svi propadamo na svoj nacin. Ne stizem nista a sunce vec zalazi.Jurim ga ali nista. Muka mi je. Vrti mi se.Plasim se jer me na svakom uglu ocekuje nova gorcina I odvratan ukus polusvarene hrane dok povracam sav svoj bol I strah.Onda mi je lakse. Vidim ga kao jednu mrlju na crnom plocniku, sasvim nebitnu. Kao mesec. Da nema mene (sunca) ne bi svetleo. Ali ovako je jos jaci I osvetljava me nocu. Sav moj strah I bol mi pokazuju put.

Pola 12 nocu

Svima nama se desi tako nesto. Naravno, ne mislim na sve ljude na svetu. Ima onih, kao sto je moj brat, koji oduvek znaju da ce uspeti, da treba da uspeju, da su predodredjeni za to. Ima neka zvezda, sta li je, koja im to pokazuje.
A svi mi smo oni koji uvek hodaju po zici. Ispod je masa bez daha koja nas navodi da stojimo ili padamo. Vratimo se nazad ili nastavimo. Neki ce postati narkosi. Mogu da se kladim. Drugi ce napraviti glupost koja znaci sve. Ali mislim da sam j u onoj grupi koja sta god da uradi nije zadovoljna. Biramo put koji ne zelimo jer nismo sigurni u sebe, u svoje, otkud znam, umece u umetnickom klizanju, americkom fudbalu Ili u pisanju. Da, pisanju… Nismo dovoljno dobri. Kad citamo nasa dela osetimo gomilu crnih rupa koje usisavaju svo nase samopouzdanje u sebe. Ili se divimo drugim piscima I krademo im ideje. “Ovu metaforu je napisao onaj sto se posle bacio s mosta cisto jer je shvatio da je smisao zivota smrt. Pa sto onda da luta kad vec moze naci smisao? A ja samo odlucila da to zapisem I slucajno se potpisala pri uglu strane.” Jednostavno je, zar ne?


Sanjam o danu kad cu videti moj dnevnik odstampan I u mekom povezu kako se prodaje svud- u knjizarama, na ulici, kod Mandova na pijaci, a ima ga I u biblioteci. Muka je ljudima dok citaju I ostavlja oziljke, ali kad se zavrsi sledi olaksanje,kao da su ga ispovracali zajedno sa svojim mukama. Kao da su popili jogurt posle alkohola I sve zajedno izbacili iz sebe. Onda blenu u to skoro ponosni na svoje umetnicko delo koje lezi na plocniku.

aplauz za Jocu